“Stres i kako ga prevazići – 1.deo” autor Zoran Zrnić

Stres je svima jako dobro poznat, ali je vrlo retko pravilno shvaćen. Neki koriste taj pojam da bi objasnili uzrok svog stanja. Drugi koriste taj pojam da bi izrazili svoju fizičku, psihološku i fiziološku reakciju na neki spoljašnji uticaj.

Stres ne počiva ni u situaciji niti u osobi, on zavisi od transakcije između ta dva – situacije i osobe. Stres nije samo jednostavan slučaj uzroka i posledice. Mnogo je različitih faktora koji utiču na to da li će se pokrenuti mehanizam stresa, koliko će dugo trajati i koliki je stepen negativnog uticaja koji će imati na nas.

Nasuprot popularnom mitu, stres nije specifičan problem XX i XXI veka. Stres postoji od početka evolucije, samo su se uzroci stresa promenili. Moderno društvo je postalo mnogo kompleksnije i radikalne promene se dešavaju u samo nekoliko godina. Mnogo je dobrobiti od toga što živimo u ovako brzom, industrijalizovanom, modernom društvu, mada je to društvo pred nas postavilo kompleksne zahteve u pogledu psihološkog i fiziološkog zdravlja i zbog toga je problem stresa toliko aktuelan. Uzroci stresa danas su drugačiji, više su psihološke nego fizičke prirode. Ali nije potrebno da se vratimo u kameno doba da bismo povratili svoje dobro zdravlje i nije moguće ukloniti sav stres iz naših života. Ono što mi možemo, i treba da uradimo, je da naučimo kako da se nosimo sa stresom na pozitivniji i manje destruktivan način. Treba da koristimo dostupne veštine i znanja kako bi smo umanjili njegov uticaj na naše živote. Nismo bespomoćni, postoje mnogobrojne tehnike i metode koje nam pomažu da se izborimo sa stresom. Znanja o stresu pomažu da naučimo kako da smanjimo njegov negativan uticaj na naše živote .

Stres je reakcija koju ljudi imaju kada su pod velikim pritiskom ili zahtevima koji su postavljeni pred njih, i ta reakcija se pojačava kada pojedinac veruje da nije u stanju da se nosi sa situacijom.

Treba razlikovati pritisak i stres. Pritisak je stimulans koji vodi napretku i čini život interesantnijim. Ako je pritisak velik i traje u dužem vremenskom periodu može se razviti u stres.

Stresor je nešto što izaziva stres. Stresor je okidač i on izaziva reakciju u našem organizmu.

Stresori mogu biti:

1. Eksterni uticaji – Važni životni događaji (selidba, smrt bliske osobe, promena posla, razvod) i dnevne neprijatnosti (redovi u institucijama, gužva u saobraćaju, bučan komšiluk)

2. Interni uticaji – Uverenja, stavovi, očekivanja, percepcija, zapažanja. Lokus kontrole je interni, ako verujemo da mi upravljamo svojim životima, ili eksterni, ako verujemo da naši životi u najvećoj meri zavise od spoljašnjih uticaja

Simptomi – znaci stresa mogu se ispoljiti na:

• Fizičkom nivou – kako naše telo reaguje

• Psihološkom nivou – kako mislimo i osećamo

• Bihejvioralnom nivou – kako se ponašamo

Vrste stresa

1. Akutni stres je najčešći oblik stresa i on u osnovi treba da nam pomogne da izbegnemo ili prevaziđemo situaciju koja nas ugrožava. Akutni stres traje nekoliko minuta posle čega se organizam vraća u homeostazu.

2. Epizodni akutni stres je akutni stres koji se često ponavlja. Izazivaju ga interni stresori tj. zavisi od tipa ličnosti. Jedna vrsta se javlja kod osoba koje sebi zadaju prevelike ciljeve i nikada nisu zadovoljne Druga vrsta se javlja kod osoba koje su neprestano zabrinute i u svemu vide pretnju i opasnost.

3. Hronični stres je oblik stresa koji se javlja kod osoba kod kojih akutni stres traje duži vremenski period. Hronični stres može da traje satima, danima i godinama.

Proširivanje i uvećavanje znanja o stresu jedan je od najboljih načina da se lakše nosimo sa stresom i njegovim posledicama.

U nastavku br. 2 – O negativnim efektima stresa i stres menadžment strategijama