Negativni efekti stresa i načini za prevazilaženje

Stres umanjuje mogućnost jasnog razmišljanja, efektivnog funkcionisanja i uživanja u životu. Stres sam po sebi nije bolest. Hronični stres može da bude faktor u izazivanju kliničke depresije ili anksioznosti.

Hronični stres može da izazove niz zdravstvenih problema fizičke i psihološke prirode: dijabetes, migrenu, infarkt, psorijazu, hipertenziju, herpes, nesanicu itd.

Može izgledati da ništa ne možemo da uradimo u pogledu stresa, ali postoji mnogo više mogućnosti za sprečavanje, kontrolu i upravljanje stresom nego što mislimo. Ne postoji univerzalan način za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata stresa, svako treba da pronađe svoj način kako će to postići. Zdrav način života povećava otpornost organizma i umanjuje negativne efekte stresa. Zdrav način života podrazumeva:

  1. Kretanje – fizička aktivnost;

  2. Pozitivne misli i emocije;

  3. Zdrava, izbalansirana ishrana;

  4. Dobro spavanje.

Uravnotežen život daje nam mogućnost i vreme za rad, društvenu aktivnost i veze, relaksaciju i zabavu. Postajemo otporni i sposobni da radimo pod pritiskom i suočavamo se sa izazovima.

Pored toga što je neophodno da vodimo zdrav život nekada je neophodno da primenimo posebne tehnike i sisteme vežbanja kako bismo povećali otpornost svog organizma i poboljšali imunitet.

Stres menadžment

Stres menadžment je sposobnost da se nosimo sa pritiscima s kojima smo suočeni iz dana u dan tj. sposobnost da se nosimo sa stresom i da se adaptiramo na njega. Nije moguće eliminisati sve stresore, ali postoje mnogobrojni načini da se nosimo s njima.

Postoji nekoliko principa koje treba primeniti da bismo sprečili stres, ublažili negativne efekte i vratili se u najkraćem vremenu u normalno stanje:

  1. Uraditi nešto povodom uzroka stresa, eliminisati stresor. Prvi korak je da analiziramo i uočimo šta je to što izaziva stres u našem organizmu. Potom treba da razmislimo da li možemo da eliminišemo potencijalni ili stvarni uzrok stresa, i, ukoliko je to moguće, da ga eliminišemo.

  2. Promeniti i prilagoditi način razmišljanja i stav prema stresu – reakciji našeg organizma i stresoru – izazivaču te reakcije.

  3. Koristiti pomoćne tehnike koje mogu da nas zaštite od stresora ako ne možemo da ih promenimo ili eliminišemo.

Možemo primeniti neke od sledećih aktivnosti i tehnika a najbolje bi bilo da radimo kombinovano i da primenjujemo sve:

  • Abdominalno – dijafragmalno disanje;

  •  Joga, Tai Chi, Chi Gong;

  • Meditacija;

  • Boravak u prirodi;

  • Hodanje;

  • Plivanje;

  • Vožnja bicikla;

  • Planinarenje.

Pored svega navedenog bilo bi dobro i da imamo krug prijatelja koji nas razume, da imamo stabilne porodične odnose i kolege na poslu koji nas podržavaju. Razgovor sa bliskim ljudima često može da bude lekovit i osnažujući.

Kada bismo vodili zdrav život, primenjivali principe i tehnike koje smo preporučili, uspostavili dobre odnose sa okruženjem povećali bismo svoju otpornost na stres i time unapredili svoje zdravlje i osećaj blagostanja na svim nivoima.

Autor: Zoran Zrnić
Tel. 063 510704
zoranhipokrat@yahoo.com
Zoranovu detaljnu biografiju pogledajte na njegovom Linkedin profilu
Osnivač i idejni tvorac “Hipokrat Joga Studio”, “Hipokrat Integrativni Centar” i “Aruni Škola Joge”. Učitelj joge i meditacije, Reiki praktičar, NLP Master i Professional coach. Trenutno je na Master studijama iz Integrativnih zdravstvenih nauka. Jogom i meditacijom bavi se od 2000. god. Usavršavao se na mnogobrojnim kursevima u zemlji i inostranstvu. Posle dvanaest godina ličnog razvoja i usavršavanja u jogi 2012. god. završava kurs za instruktora joge i tromesečni kurs meditacije 2013. god. Pohađao je školu budističke meditacije. Predavač je i instruktor na kursu za obuku instruktora joge od 2013. god.