Stres i tipovi ličnosti

Proširivanje i uvećavanje znanja o stresu jedan je od najboljih načina da se lakše nosimo sa stresom i njegovim posledicama. To znanje nam pomaže da prepoznamo uzročnike stresa i učinimo sve što možemo kako bismo ih eliminisali iz naših života. Pomaže nam da shvatimo mehanizam funkcionisanja i fiziologiju stresa kako bismo znali šta se tačno dešava u našem organizmu i šta treba da uradimo u stresnoj situaciji.

Znanje o stresu nam pokazuje da stil života i način razmišljanja najviše utiču na to kakva će biti reakcija našeg organizma, koliko dugo će trajati i kakve će biti eventualne posledice stresa. Uči nas da promena stila života,odbacivanje starih, štetnih navika i uvođenje novih, zdravih životnih navika i drugačijeg načina razmišljanja mogu da budu presudni u rukovođenju stresom. Postoje mnogobrojne tehnike i metode koje se koriste u prevenciji i umanjenju negativnih efekata stresa.

Paradoksalno je da stres, koji je pomogao ljudskoj vrsti da opstane i omogućio joj da preživi na zemlji tokom desetak hiljada godina duge istorije čovečanstva, danas predstavlja najveću opasnost i najčešćeg uzročnika mnogobrojnih zdravstvenih problema koji ugrožavaju ljudsku vrstu. Često se u našim životima dešava da nešto što postoji da bi nam pomoglo, zaštitilo nas i
doprinelo zdravlju našeg organizma prerasta u svoju suprotnost i počinje da nam narušava  kvalitet života i zdravstveno stanje.

Stres je prirodna, urođena reakcija našeg organizma na neki uticaj ili pretnju i ima ulogu da ga zaštiti. Akutni stres traje desetak sekundi, a najviše nekoliko minuta, i on je reakcija našeg organizma na neki stimulus koji ugrožava normalno funkcionisanje organizma –homeostazu. Ukoliko ta reakcija našeg organizma potraje duže od nekoliko minuta, tada akutni stres prerasta u hronični stres koji može da nanese štetu našem organizmu. Hronični stres koji se produži i traje satima, danima, pa i godinama, izuzetno je štetan, izazivač je mnogih hroničnih i malignih zdravstvenih problema i ima razoran uticaj na naš organizam. Stresor–izazivač stresa je okidač koji pokreće oko 1.400 fizioloških i biohemijskih reakcija i kaskadnu hormonsku reakciju od preko 30 hormona u našem organizmu. Kakva će biti reakcija našeg organizma, koliko dugo će trajati stresno stanje i kakve posledice će ostaviti zavisi od mnogo faktora.

Većinu tih faktora možemo da promenimo i zbog toga nam znanje o stresu, uvećavanje i proširivanje tog znanja, pomažu da se lakše i efikasnije nosimo sa stresom. Neki ljudi imaju urođenu sposobnost, čvrstinu, otpornost da se nose sa teškim situacijama i stresom,a nekima je potrebno dodatno znanje kako bi mogli da uoče svoje slabosti, učine ono što je u njihovoj moći da naprave promenu i time povećaju svoju čvrstinu i otpornost na stres.

Faktori koji utiču na to kakav će biti odgovor našeg organizma su sledeći:

  1. Geni, nasleđene osobine;

  2. Uverenja, stavovi;

  3. Pogled na svet;

  4. Naš način razmišljanja;

  5. Naše viđenje i doživljaj određenog događaja;

  6. Nepredvidivost stresa;

  7. Mogućnost – nemogućnost kontrole stresora;

  8. Prethodna iskustva sa stresom;

  9. Trajanje stresora;

  10. Prag stresa–otpornost;

  11. Kumulirani stresori;

  12. Senzitivnost našeg nervnog sistema;

  13. Ishrana;

  14. Navike u pogledu fizičkih aktivnosti–vežbanja;

  15. Društvena podrška –porodica, prijatelji, kolege na poslu, celo društvo.

Većinu nabrojanih faktora možemo da menjamo, da utičemo na njih, a samo neki su van naše kontrole. Oni pokazuju kakav smo tip ličnosti, a najšira podela, po jednom načinu utvrđivanja, jeste na tip A i tip B. Na osnovu karakteristika ličnosti može se proceniti kakav će biti odgovor organizma na stres. Svako od nas poseduje posebne karakteristike ličnosti koje nas čine jedinstvenim osobama, mada ima mnogo aspekata naše ličnosti koje se pojavljuju i kod drugih ljudi. Faktori koji karakterišu ličnost zovu se lične osobine. Istraživanjem je utvrđeno da posebne lične osobine mogu da nas učine više ranjivim u pogledu stresa. Svako od nas je kombinacija tipa A i tipa B ličnosti, ali je jedan tip dominantan.

Nabrojaćemo samo neke od osobina tipa A i tipa B ličnosti:

Tip A lične osobine su:

  • Uvek završavaju započete poslove,

  • Nikad ne kasne na sastanke,

  • Preterano su takmičarski nastrojeni,

  • Nemaju strpljenja da slušaju razgovor, prekidaju, završavaju tuđe rečenice,

  • Uvek su u žurbi,

  • Ne vole da čekaju,

  • Veoma su zauzeti – u punoj brzini,

  • Trude se da urade više od jedne stvari istovremeno,

  • Žele da sve bude perfektno,

  • Govore napeto,

  • Sve rade brzo,

  • Zadržavaju osećanja u sebi, kriju ih,

  • Nisu zadovoljni svojim životom i poslom,

  • Imaju malo – nekoliko društvenih aktivnosti, interesovanja,

  • Ako su zaposleni često nose posao kući.

Tip B lične osobine su:

  • Nije im problem da ostave poslove nedovršene na neko vreme,

  • Smireni su i nisu u žurbi zbog zakazanih sastanaka,

  • Nisu preterano takmičarski raspoloženi,

  • Mogu da slušaju i dozvoljavaju drugima da završe govor,

  • Nikada nisu u žurbi, čak ni kada su veoma zauzeti,

  • Mogu da čekaju smireno i strpljivo,

  • Opušteni su,

  • Mogu da rade samo jednu stvar u datom momentu,

  • Nije im važno ako stvari nisu perfektne,

  • Govore polako i opušteno,

  • Rade polako,

  • Slobodno pokazuju svoja osećanja,

  • Uglavnom su zadovoljni svojim životom i poslom,

  • Imaju mnogo društvenih aktivnosti i interesovanja,

  • Ako su zaposleni obavljaju svoj posao samo u toku radnog vremena.

Istraživanja su pokazala da nas određene osobine ličnosti čine podložnijim delovanju stresa i to su osobine ličnosti tipa A. Osobe tipa A su sklonije upoređivanjus drugima, nestrpljivije su i teže tome da hitno rešavaju stvari, za razliku odosoba tipa B, koje su opuštenije. Važno je da shvatimo da svi predstavljamo mešavinu tipova A i B, ali ukoliko ima više odlika karakterističnih za tip A to znači da smo podložniji negativnom delovanjustresa. Karakteristike ličnosti tipa A koje nam nisu korisne mogu se promeniti različitimtehnikama i metodama koje su se pokazale delotvornim.

Prepoznavanje i određivanje našeg tipa ličnosti može nam pomoći da uočimo svoje nedostatke, promenimo ono što možemo i da povećamo svoju čvrstinu, odnosno, otpornost na stres. Promenom stava, načina razmišljanja, životnih navika umanjićemo negativni uticaj stresa na naše živote, a time ćemo poboljšati i unaprediti kvalitet života, kao i naš odnos sa društvenim okruženjem i prirodnom okolinom, što će dodatno poboljšati životne uslove za nas i za sve ostale članove naše porodice i društvene zajednice. Prenošenje znanja o stresu i širenje tog znanja je naš doprinos poboljšanju ambijenta u kome živimo.

Autor: Zoran Zrnić
Tel. 063 510704
zoranhipokrat@yahoo.com
Zoranovu detaljnu biografiju pogledajte na njegovom Linkedin profilu
Osnivač i idejni tvorac “Hipokrat Joga Studio”, “Hipokrat Integrativni Centar” i “Aruni Škola Joge”. Učitelj joge i meditacije, Reiki praktičar, NLP Master i Professional coach. Trenutno je na Master studijama iz Integrativnih zdravstvenih nauka. Jogom i meditacijom bavi se od 2000. god. Usavršavao se na mnogobrojnim kursevima u zemlji i inostranstvu. Posle dvanaest godina ličnog razvoja i usavršavanja u jogi 2012. god. završava kurs za instruktora joge i tromesečni kurs meditacije 2013. god. Pohađao je školu budističke meditacije. Predavač je i instruktor na kursu za obuku instruktora joge od 2013. god.